2 dana/1 noć - grupna avantura - dan 1.

Otišao sam pre koji dan u turističku agenciju i uzeo paket za dvodnevnu avanturu sa raznim aktivnostima sa grupom nepoznatih ljudi. Paket obuhvata posetu Doi Ithanon nacionalnom parku, Wachirathan vodopadu, hiking kroz planinu i šumu/džunglu, obilazak kraljevskih pagoda, spavanje u kampu u selu bez struje, bamboo rafting, posetu utočistu za slonove i hranjenje istih. Svi tiketi, prevoz, vodič i 4 obroka su uključeni u cenu (oko 80€) i za svaku je preporuku!

Oko 7:30 je stigao kombi prevoz po mene, odakle smo se vozač i ja uputili ka centru grada da pokupimo ostale putnike. Stiglo je društvo od 6 ljudi (dvoje dece), porodica iz Francuske, tačnije sa francuske teritorije pored afričkog ostrva Madagaskar za koje sam prvi put čuo - ostvro Réunion. To je bila cela grupa za ovu avanturu tako da smo se odmah uputili ka prvom odredištu - Doi Ithanon nacionalnom parku. Negde na izlazu iz Chiang Mai-a smo pokupili i vodiča Rona, stanovnika jednog sela severno od Chiang Mai-a koji je veoma pozitivna i zabavna osoba i nastavili smo put koji je trajao oko 1.5 sat.

Put je bio dovoljan da malo upoznam ostale članove grupe, a predeli kroz koje smo prolazili pred kraj puta, penjući se sve više i više, su bili prelepi i osunčani. Stigli smo do prvog odredišta - vodopada. Do sada nisam video ovako veliki, snažan i bučan vodopad, tako da sam bio veoma oduševljen i tu sam osetio pravu snagu prirode i vode. Ovde smo se zadržali oko pola sata, a nakon toga smo se uputili ka najvišoj tački Doi Ithanon planine, pa i celog Tajlanda. Morali smo malo da pešacimo i da se penjemo, ali je temperatura koja je bila osetno niža nego u Chiang Mai-u bila prijatna za ovako nešto. Na vrhu smo se slikali, prošli kroz malu šumu, a potom se vratili u kombi i pošli ka kraljevskim pagodama.

Kraljevske pagode su zapravo 2 pagode posvećene prethodnom kralju i kraljici, svaka zasebno na svom uzvišenju, spojene stepenicima između njih. U neposrednoj okolini pagoda se nalazi uređena zen bašta, dok se u daljini vidi samo zeleno drveće na brdima planine.

Nakon pagoda smo se uputili ka selu gde ćemo provesti noć i, za razliku od prethodnih lokacija gde je bilo mnogo turista, na putu do sela nije bilo ni jednog! Selo je naravno odsečeno od puta i potrebno je jedno sat vremena hikinga i penjanja da se dođe do njega. Pre nego što smo i krenuli na hiking, zastali smo na jedno mesto u sred prirode gde se nalazi 1 mini improvizovana prodavnica sa raznom robom na otvorenom, a tu smo i ručali. Ručak je bio jednostavan, riža sa povrćem i jajetom na oko zamotano u bananin list uz par mandarina.

Vozač nas je napustio i krenuli smo na hiking sa Ronom. Zemljani put, uzbrdo, i priroda oko nas. Na pola puta smo posetili još 1 vodopad sa malim jezercetom gde smo mogli i da se kupamo, ali voda je bila hladna tako da sam to preskočio.

Nastavili smo hike i stigli do sela. Kuće su bile razbacane po raznim brdima, 1 ili 2 na svakih 5-10 minuta hodanja, napravljene od prirodnih materijala poput bambusa i krovova od listova banana. U selu nema struje, tople vode, prodavnice... - sve je veoma jednostavno za zivot. Naš kamp se takođe nalazio na 1 brdu odakle je prelep pogled od 360 stepeni na okolinu i tih par kuća u našem vidokrugu. Tik pre nego što smo stigli do kampa, sa jednog uzvišenja smo primetili još 1 grupu ljudi koja se uputila ka kampu, nekih 5 minuta hoda ispred nas. Oni su bili još 1 grupa od 10ak ljudi mojih godina sa svojim vodičem.

Zatekli smo ih na vrhu dok su se raspakivali, a kada smo i mi stigli odmah su nam dodeljene sobe za spavanje u kućici od bambusa i OSB ploca, sa 2 reda od po 3 sobe. Sobe su bile taman velike da u njih stanu 2 dušeka, sa pola metra prostora između i oko njih i to je sve što se u njima i nalazilo. Iako smo imali krov nad glavom, kuća nema nikakvu izolaciju, tako da se sve čuje od spolja, a naravno i zvuci iz sve jedne sobe jer su zidovi upravo one OSB ploče debljine samo par cm. Meni je dodeljena soba sa još 1 likom iz druge grupe koji je izgleda takođe bio solo putnik.

Pored ove kućice nalaze se 3 zasebna toaleta i 1 prostorija koja služi za kupanje, a to znači veliki i duboki lavor sa vodom odakle se voda uzima koficom za polivanje. Voda je hladna i koliko sam shvatio, s obzirom na neprekidni protok iste (da, postoje slavine ali ne igraju nikakvu ulogu), voda se doprema iz nekog izvora u blizini. Pored toga se nalazi još 1 prostorija za spavanje (tu su bili vodiči) i spojeno je sa primitivnom kuhinjom na otvorenom gde su se pripremali večera i sutrašnji doručak. Ispred kuhinje i kućice je širok i dugačak drveni sto sa dve isto toliko dugačke klupe gde smo oko 1.5 sat nakok dolaska svi zajedno večerali rižu sa pilećim karijem i povrće koje su Ron i drugi vodič spremili.

Ja sam po prirodi veoma introvertna osoba, tako da mi je ovih 7-8 novih ljudi u mojoj grupi bilo više nego dovoljno da istrošim energiju kroz komunikaciju (koju inače jako retko iniciram), tako da nisam napravio nikakvu posebnu konekciju sa ljudima iz druge grupe, osim što sam pohvatao par imena i odakle su došli.

Ubrzo nakon večere je pao mrak i temperatura je značajno opala tako da je bila potrebna jakna koju sam srećom poneo. Na ravnom vrhu brda, po sred kampa, su bile 4 drvene klupice postavljene u krug oko mesta za vatru koja je ubrzo i zapaljena. Nas par je otišlo u svoje sobe, a većina je ostala da se druži oko vatre uz piće i priču. Iako nisam bio fizički prisutan oko vatre, čuo sam sve što se pričalo jer je zvuk samo proleteo kroz zidove sobe i otvore između krova i ploča... Svi oko vatre su se razišli oko 22h, a osim povremenih zvukova i prigušenog smejanja iz drugih soba, bilo je veoma mirno i tiho... Sve je bilo super, do u sred noći...