Letom iz 2024. u 2567. (tajlandski kalendar) godinu

Napomena: 24. i 25. novembar su spojeni u ovaj 1 tekst, sve iz opravdanih razloga :)

Nakon 10 sati čekanja na aerodromu u Beču, konačno smo poleteli za Bangkok. Samo čekanje me je veoma iscrpelo, tako da sam na ovom letu planirao da spavam što je duže moguće. Nažalost, plan mi nije uspeo jer sam se budio i ponovo tonuo u san po 100 puta - što zbog raznih vibracija, što zbog stjuardesa koje su usluživale ostale putnike. Nakon manje od 2 sata leta, poslužena je bila večera - curry piletina sa pirinčem, salata i komad čokoladnog kolača. Uz to, bilo je moguće svakog trenutka zatražiti više vrsta pića, bez ikakvih dodatnih troškova.

Uz konstantno buđenje i gledanje u sat, pred kraj puta došlo je vreme i za doručak. Ovaj obrok sam preskočio zbog nervoze koju sam osećao misleći o tome šta me čeka na zemlji.

Nervoza je bila totalno neopravdana, jer kada smo sleteli sve je išlo "kao podmazano", najverovatnije jer sam se solidno organizovao pre samoga puta. Od izlazka iz aviona do zvaničnog ulaska u zemlju trebalo mi je manje od 20 minuta, od toga većinu vremena čekajući u redu na pasoškoj kontroli. Tokom pasoške kontrole morao sam dati otiske prstiju, pasoš, kartu i odštampanu e-vizu. Udaren je vizni pečat u trajanju do 22. januara 2025. godine. Odmah nakon toga sam instalirao e-sim karticu za internet koju sam unapred kupio ($15 za 30 dana - 30GB) i samo je čekala na aktivaciju, a promenio sam i 100€ u tajlandski bat.

Do i u smeštaju

Izašao sam iz aerodroma i poručio Grab (ekvivalent Uberu/taxiju) do mog smeštaja. Vozaču je trebalo malo duže vremena da me nađe, ali smo se nekako snašli... Nisam se nadao ovakvom uvodu u Tajland, zemlju osmeha, ali kada sam pitao vozača kako se zove, on je samo podigao kačket i okrenuo ga ka meni smejući se. Na kačketu nije ništa pisalo, već su samo bile 2 tačkice i 1 duža iskrivljena linija, sve u obliku smajlija. Shvatio sam da se zove "Smile" (doduše, i dalje nisam 100% siguran da mu je to pravo ime xD), a ime mu veoma pristaje jer je sve vreme bio veoma ljubazan i nasmejan; čak mi je ponudio neki tradicionalni tajlandski slatkiš pre nego što sam i vezao pojas. Put je trajao oko 40 minuta, a cena je bila oko $15.

Tako sam stigao do mesta gde iznajmljujem stan. Na ulazu u dvorište zgrade nalaze se 2 rampe za kola i box sa obezbeđenjem, a ispred ulaza u samu zgradu uvek sedi jedna žena u odelu istom kao i obezbeđenje iz boxa.

Kontaktirao sam vlasnicu stana koji iznajmljujem, ali me je nakon nekoliko momenata dočekao mlađi kinez, Ming - co-host. Od njega sam dobio ključ, popunio neki formular, pročitao pravila kućnog reda i skenirao lice koje takođe služi za ulazak u ovu vrhunski obezbeđenu zgradu!

Očekivao sam da će mi Ming dati neku mini turu mesta, ali nakon onog uvodnog dela samo mi je prosledio poruku na Airbnb sa šifrom za wi-fi i detaljima o tome šta se nalazi na kojem spratu i nakon toga je samo lagodno otišao. Nije mi mnogo smetalo, pretpostavljam da radi ovo često, pa je sve odradio rutinski.

Stan je na 20. spratu, a više o samom smeštaju možete pročitati ovde. Bio je veoma čist i baš kao sa slika! Prvo sam se raspakovao, istuširao a zatim legao da spavam onako iscrpljen oko 6 popodne... Probudio sam se dok je još uvek bio mrak, računajuci da je nešto pre svitanja, no bilo je tek 11 uveče! Pretpostavljam da sam od mnoštva utisaka za ovako kratak period dobio energiju i više nisam mogao da zaspim. Odlučio sam da kuckam malo za posao i tako sam kuckao do rano u zoru. I dalje mi se nije spavalo.

U međuvremenu sam pregledao Google mape i našao par zanimljivih mesta u blizini i tako sam oko 8 ujutru otišao u 1 park, oko 20 minuta hoda od stana. Usput mi je bila i 7-11 prodavnica gde sam kupio neke sitnice za stan, 1 onigiri sa lososom, vodu i Red Bull, ali originalni tajlandski ;).

O parku

Šetajući do parka, primetio sam da je grad već uveliko živ - motori i automobili na sve strane i štandovi sa uličnom hranom na svako malo. Hteo sam da probam nešto sa ovih štandova, ali razni mirisi su me sprečavali, nešto što baš nisam očekivao...

Za park se ispostavilo da je nekadašnje staro kinesko groblje, a sada preuređeno u park. Ljudi su džogirali, igrali badminton ili samo pešačili. Većinom su bili penzioneri. U parku se nalaze objekti sa slika dole, i hiljade starih kamenih humki sa kineskim natpisima, a ceo je prošaran putevima za šetanje i trčanje. Proveo sam možda 30ak minuta u parku, uzeo par fotografija, pojeo onigiri i vratio se nazad u stan. Konačno sam malo i odspavao.

Prvi tajlandski obrok

Oko 5 popodne sam otišao na drugu stranu grada, na samo 5 minuta od stana, gde sam ručao prvi tajlandski obrok u malom uličnom restoranu. Jeo sam neke pohovane komadiće piletine sa ljutim sosos i nešto što mi je ličilo na sitno iseckan mozak, ali sam siguran da je bila svinjetina kao sto sam i naručio. Ukus je doduše bio nepoznat zbog tajlandskih začina i ljutine, tako da je moguće da sam i jeo mozak... Niko ne priča engleski, tako da sam koristio Google prevodilac sve vreme. Porcije su bile poprilično male, ukusne, a i cena je bila niska - sa vodom 5€.

Ostatak dana sam proveo radeći i planirajući naredne.